ОМАШКА писца Захара Прилепина > описивао храст а на Соловкама не расту храстови....

...У овом роману начелник логора је био пола Литванац пола Рус, и починио је много зла. Међутим, оно што је интересантно и необично, он је тамо и устројио музеје, сачувао око једанаест хиљада експоната, организовао три оркестра, биолошке лабораторије. Дакле, био је и безуслован и необичан зликовац. Стрељали су га 1938. године. Знао сам да има кћерку и пожелео сам да у књизи опишем сусрет са њом. Знао сам да је још увек жива, али нисам успео да је пронађем. Смислио сам стога, а то ми је омогућила књижевна слобода, да смо се сусрели, да сам био код ње, да смо пили чај у њеној библиотеци, док ми је она причала причу о свом оцу. Све то сам написао у роману и објавио сам га. После месец дана добио сам њено писмо које је имало веома оштар тон. Написала ми је да се никад нисмо упознали, да никада нисам био у њеном стану, те да ми је неко од њених пријатеља засигурно испричао све те појединости које сам описао. Тражила је од мене да јој објасним како знам детаље везане за њену библиотеку и њен омиљени чај, јер то зна само двоје људи на свету.
Узвратио сам радосним тоном, а она ми је на то одговорила: „Мој отац је био управник логора и умео је много боље да разговара са белогардејцима као што си ти. Реци ми истину!“ Није поверовала у моје објашњење да сам желео да што верније изградим лик њеног оца. Након ње јавило ми се још неколико људи да ме питају одакле знам све детаље о њиховим ујацима, стричевима, који су били у логору а које сам представио као своје ликове. Испоставило се да је све било истина. Највеће чудо догодило се када сам дао примерке романа веома старим људима који деценијама живе тамо.
Бојао сам се да ће пронаћи неку велику грешку или моју омашку. Рекли су ми да имам само једну! А то је да сам описивао храст а на Соловкама не расту храстови....

извор. Видети више:Захар Прилепин – Руски класици волели су своју отаџбину Мила Милосављевић 06/11/2015 Интервју, БРОЈ 394 1. коментар | Разговарала Мила Милосављевић