Белатукадрузова страна

  * *

Постоји ли – „оригинална поезија“? Ко су све „оригинални“ песници? Оригинал у корену има латинску реч . Оригинал је изворник, за разлику од копије.Оригинал је рукопис са кога се слаже типографски слог. Постоји и пренесено значење речи «оригинал» - чудак, особењак. Шта значи бити оригиналан – прави, изворан, непатворен, првобитан, урођен, почетни, најранији, самоникао,исконски; првотан, нов, јединствен, независтан, стваралачки,самостално израђен.

Каква је српска поезија у средњем веку, чак у оном најширем смислу речи поезија? Колико је – оригинална? Да ли је оигиналнија српска духовна поезија, или српска народна лирика?

Да ли је Шекспир оригиналан песник? А ако није, шта онда?

Да ли је Рајнер Марија Рилке оригиналан песник, или није?

Да ли је Јован Дучић оригиналан песник, или није?

Ко је оригиналнији песник – Гојко Ђого или Радослав Војводић?Матија Бећковић? Божидар Милидраговић? Миодраг Станисављевић? Милан Комненић?Милан Милишић? Мирко Ковач? Чарлс Симић?

Слободан Ракитић? Србољуб Митић? Владимир Јагличић?

Ранко Јововић?Леонид Шејка? Ђуро Дамјановић?

Милан Ненадић?Предраг Чудић? Бошко Томашевић?

Зоран Вучић или Милосав Тешић? Срба Игњатовић? Бранко Чучак?

Душко Новаковић? Драгиња Урошевић?

Новица Тадић? Тишма?Милутин Петровић?Радмила Лазић?

Војислав Деспотов? Бранко Кукић? Здравко Крстановић?...

Слободан Костић?Звонимир Костић? Синан Гуџевић? Ненад Грујичић?

Андреј Јелић Мариоков?Јован Пејчић? Јово Марић? Миљурко Вукадиновић?

Ђорђо Сладоје?Небојша Васовић?

Александар Лукић?Иван Негришорац?

.... итд.

 
  * *

ЕРО С ОНОГ СВЕТА

....Трљам очи, да ли је могуће? - Ово ни једини српски нобеловац И. Андрић - није доживео колико знам ни за живота, ни после смрти! Наша књижевност и у 21. веку је 90% анегдотска; добро можда ће то почети да се мења, кад оде са овог света и ова генерација,тамо око 2050? Али да је и издавање књига постало а н е г д о т с к о, ако се сетим још неке пригодније речи, написаћу је...

Крупним словима, као да је намењено пензионерима ослабљеног вида: "Фондација Винавер из Шапца и Дан Граф - Данас / објављују излазак из штампе/ ДЕСЕТ КЊИГА/ другог кола Сабраних дела/ Радомир Константиновић / Капиталан, цивилизацијски, подвижнички чин... " Итд.

* *

На другој и трећој страни тог књижевног огласа, читам: "Израз живе културе" ( ".......Чему дакле, све ово? Чему Константиновићева Сабрана дела?За једну страну у сукобу на српској књижевно-политичкој сцени ово питање је сувишно: дело Радомира Констаниновића један је од угаоних каменова ове културе..." - и да ту станем... И да се вратим опет на почетак овог текста... Реч је о покојном писцу, осредњег књижевног талента, промашеном песнику, изразитом представнику већине, тј. бирократске књижевности...

Онда читам даље "Маестраллни подухват", опет неки др-мр, сваштознанац, по укусу Ере са онога свијета, и наравно Другосрбијанаца, од којих је народ српски доживео од дрезденског конгреса до јуче, ствари које не припадају великима и изузетнима. Увек су били уз ону своју власт, о којој наравно ћуте. То јест они причају своје приче, као што су их причали и док су били живи. То су просто чуда. То некако може у житијима, али овде је смејурија!...

             = видети опширније 

  * *

Тзв. "исповести" покајника

Исповести шпијуна под псеудонимом

Коме су уопште потребна таква "покајања" под лажним именом?

То су одвратне бљувотине,

којих ће бити све више

у предстојећим годинама,

што се олупине

бивших титових пионира

и припадника разних уметничких

секти, буду приближавали

гробу.

Не објављујте такве нечасне памфлете!

Не објављујте

апсурдне књижурине тзв мемоаре, антимемоаре

професора и песника, бедника,

умишљених, тетовираних,

високо позиционираних

шпијуна,

који су још као млади

и амбициозни, школовани људи,

продали душу демону

и постали чланови Ђаволове странке.

Јер, све је више сведочанстава

и оних правих исповести

забележених пред смрт

очева

таквих

високо позиционираних хуља,

који - исповедајући данас лажно покајање

и некакве своје истине -

раде на томе

да преваре и Свевидећег!

23. 03. 2019.

   извор: "Издања пријатеља"  (могу прегледати само читаоци са дозволом)

ЛеЗ 0017543

Белатукадрузова страна