Библиотека Живак
_______________________
* *
ОПСЕГ
Чим су са тела отпале красте:
Ране су срасле, ране су срасле.
Нека знаш: ожиљци кадкад засврбе,
Бледуњавији од огуљених дебла врбе.
Црвене врбе за чијим деблом спласне
Пена бујице за кишом, под жиле масне.
Живети другачије, но досад.
Спознати молитву природе
Човечанске. Од знакова као насад
јаја у слами. Жила осанулих изнад воде.
Мртви опсег неке грађевине
Са пустим собама и металним
Шипкама на прозору – нек брине
О историји бешчашћа; сталним
Шупљим корнетима, мили сине
Посађеним на златном сталку.
Народном црном угарку, угарку,
Неразумне гомиле – шиљатог вретена: ма дај!
Ужасавајућа стварност: а близанци красте,
Ко би рекао, како личе? Гнездо ласта разрасте
Пљувачка помешана блатом, овоземаљски рај.
Чичино! Врт и пустиња у истој тачки.
Такорећи друго од истог саздано.
Преображај. Синтеза. Дршку рачки
Среза природа врх грма усправно.
Понорница избија из камених дубина
Застрашујуће бистра. Робови крвавих очију
Опаљеним тојагама насрћу изгледа - истина
Ради право на гвозден мач. Мртву оклагију:
Тело без ногу, турпија без руку, голи труп
Без главе, никоговић - слепић. У зелен ћуп
Пропаде понорница међу жиле остареле врбе:
камо неста труње, камо нечист, опсег ружне грбе?
_____ Извор: Александар Лукић: Из Необјављ. рукописа (Јануар 2019)
_______________________
РЕТКА ЗВЕР ВУЧЕ СВЕМИР ЗА СОБОМ
Видим
расуто ме огледало
испуњава опростивим успоменама
глаголи се затамњују
једни у ходу који се сурвава
остали долазе одлазећи
он и она у постељи без сенке
непоштеђени преврата
вуку свемир за собом
видим
остали
долазећи
одлазе
_________ Извор: Петре Крду: Школа изгнанства. – Избор и предовор Габријел Бабуц. – КОВ, Вршац, 2012. – 123 стр. стр. 102-103.
_______________________
* *
ОПСЕГ
Чим су са тела отпале красте:
Ране су срасле, ране су срасле.
Нека знаш: ожиљци кадкад засврбе,
Бледуњавији од огуљених дебла врбе.
Црвене врбе за чијим деблом спласне
Пена бујице за кишом, под жиле масне.
Живети другачије, но досад.
Спознати молитву природе
Човечанске. Од знакова као насад
јаја у слами. Жила осанулих изнад воде.
Мртви опсег неке грађевине
Са пустим собама и металним
Шипкама на прозору – нек брине
О историји бешчашћа; сталним
Шупљим корнетима, мили сине
Посађеним на златном сталку.
Народном црном угарку, угарку,
Неразумне гомиле – шиљатог вретена: ма дај!
Ужасавајућа стварност: а близанци красте,
Ко би рекао, како личе? Гнездо ласта разрасте
Пљувачка помешана блатом, овоземаљски рај.
Чичино! Врт и пустиња у истој тачки.
Такорећи друго од истог саздано.
Преображај. Синтеза. Дршку рачки
Среза природа врх грма усправно.
Понорница избија из камених дубина
Застрашујуће бистра. Робови крвавих очију
Опаљеним тојагама насрћу изгледа - истина
Ради право на гвозден мач. Мртву оклагију:
Тело без ногу, турпија без руку, голи труп
Без главе, никоговић - слепић. У зелен ћуп
Пропаде понорница међу жиле остареле врбе:
камо неста труње, камо нечист, опсег ружне грбе?
_____ Извор: Александар Лукић: Из Необјављ. рукописа (Јануар 2019)
_______________________
РЕТКА ЗВЕР ВУЧЕ СВЕМИР ЗА СОБОМ
Видим
расуто ме огледало
испуњава опростивим успоменама
глаголи се затамњују
једни у ходу који се сурвава
остали долазе одлазећи
он и она у постељи без сенке
непоштеђени преврата
вуку свемир за собом
видим
остали
долазећи
одлазе
_________ Извор: Петре Крду: Школа изгнанства. – Избор и предовор Габријел Бабуц. – КОВ, Вршац, 2012. – 123 стр. стр. 102-103.
Нема коментара:
Постави коментар
Неумесне, вулгарне, увредљиве и недопустиве коментаре, који немају ни благе везе са поводом за коментарисање - бришемо...