Прва љубав заборава нема, кажу.
Многе прве љубави кратко трају и откотрљају се низбрдо у каљуге живота. А неке прве љубави заврше богме и у поезији.
На ту тему немам нешто посебно да кажем, поготову данас, после безмало шест деценија.
Нисам ни циник.
Не жалим се и не кукам на судбину; вероватно је тако негде било одлучено да ме не (про)нађе она за којом сам ја трагао.
Недавно сам налетео на ову сликовну опаску на једној од друштвених мрежа
А онда се десило да запазим и следећу на Пинтересту :
Штета да то нисам схватио са 17, 27. 37, па ни са 67! година;имао бих другачији живот!
Не мислим да је ова мисао, опаска, коју сам такође негде закачио, као чичак о ногавице, оно што се изговара у друштву, ни јавно (наглас).
Па сад ви видите, шта је овде додирнуто, и обухваћено:истина?Лаж? Или народски речено, омиљени начин у српској књижевности да се оно најважније заобиђе. Наша књижевност већ предуго заобилази као киша око Крагујевца...
PS
Авантуристкиња и песник? Је ли то могуће?Или - како је то уопште било могуће? Захваљујући Случају комедијанту, како би то рекао Црњански. Та Госпођа је била Contesa fon B. Имала је, немачко-хрватско-јеврејеско порекло по очевој и мајчиној линији, и 1/4 српске крви по баби из Гро...Од четири језика, која је користила, најбоље се сналазила на немачком и шведском; на матерњем и руском није била лоша. Читала је Вукове Српске народне песме и у позним годинама, а руске народне песме је и певала. И звала се исто као моја прва љубав, можда је и сама потајно писала стихове, али не могу да тврдим.Тачка.
(Крајем новембра 2024, Неиспричане приче)
Нема коментара:
Постави коментар
Неумесне, вулгарне, увредљиве и недопустиве коментаре, који немају ни благе везе са поводом за коментарисање - бришемо...