ЗАВЕТИНЕ+ ISSN 2406 – 0399 излази најмање 4 пута годишње * Штампа се на папиру  * Цена штампаног броја 320 дин.  Дигиталног примерак (ПДФ – путем електронске поште 150 дин) * Годишња претплата за Србију 2500 дин.* За Европу 40 евра * За Америку и Русију 50 долара. Одговорни уредник Бела Тукадруз * Заменик уредника Александар Лукић. * Изд. Сазвежђе ЗАВЕТИНE (Мирослав Лукић), 180 309 Београд Улица Сердар Јанка Вукотића 1/13, тел.+381621470524. *Припрема и штампа: Бела мануфактураPrees. – Рукописи се не враћају. Прилози се хоноришу према могућностима “Заветина” * Секретар редакције др Димитрије Лукић. Од броја 5 књижевни лист се штампа на папиру, најмање 32 стр. Ликовно решење знака препознавања часописа: Ратомир Пантић Звишки. - Видети више МАГАЗА ~ Популарна, мобилна електронска књижара "Скупљача прашине" позната и као ПЕТАО "Заветина")

ЧАСОПИСИ КОЈИ ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗЕ

Translate

четвртак, 26. август 2021.

Ostrvica - Skrovište Orlova

142 пратиоца
Opis Ostrvica je redak fenomen reljefa, kako po neobičnom obliku i impresivnom masivu, tako i po nastanku. Ma sa koje strane da se prilazi rudničkom pobrđu vidi se silueta njene oštre kupe koja dominira terenom. Nadmorska visina joj je 758 metara i nalazi se severozapadno od planine Rudnik, od nje udaljena 6 kilometara. U geološkom pogledu Ostrvica je sastavljena od vulkanskih, eruptivnih stena iz grupe andezita. Stena je vrlo čvrsta i postojana i masovno se koristi u građevinarstvu, naročito u putogradnji i za zidanje zgrada. Današnja Ostrvica pripada centralnim delovima ugašenog vulkana jednog od mnogih koji su u geološkoj istoriji bili aktivni u rudničkoj vulkanskoj oblasti. Određena je apsolutna starost ovih stena na oko 18-20 miliona godina. Ako se zna da su najstarije stene zemljine kore stvarane pre oko 4 milijarde godina, onda je jasno da je Ostrvica od geološki najmlađih masiva vulkanskih stena, pa otuda i velika seizmičnost Rudnika. Dva zaobljena vrha čije se kote razlikuju za oko 4 metra čine malu i veliku Ostrvicu. Na njima se još vide ostaci utvrđenog grada. Ne zna se kad je grad sagrađen mada se prvi put pominje u V. veku posle Hrista ali se predpostavlja da utvrđenje potiče iz antičkog perioda. Po istorijskim podacima u grad su se sklanjali dubrovački trgovci i rudari sa Rudnika za vreme dinastičkih borbi između Stefana Dečanskog i Vladislava II, posle smrti kralja Milutina. Despot Đurađ Branković je, oko 1430. godine ponovo utvrdio Ostrvicu radi odbrane od turske najezde. Zbog toga u narodu postoji predanje da ga je gradila njegova žena „Prokleta Jerina“ i zato se zove Jerinin grad. U vreme vladavine Despota Stefana Lazarevića, pobune se protiv njega dva plemića iz Srebrnice – Stragara kod Rudnika, Novak Belocrkvić i Nikola Zojić. Novak bude uhvaćen i pogubljen, a Nikola „pobeže u utvrđenje grada zvanog Ostrvica“, gde se sa ženom i ćerkama zakaluđerio i tako spasao glavu. U podnožju Ostrvice je bio srednjovekovni grad – podgrađe u kome su bili predstavnici „ostrvičke vlasti“, zanatlije i trgovci, među kojima i dubrovčani, koji su naplaćivali carinu za robu koja se izvozila za Primorje ili odatle dobavljala za potrebe Rudnika. U Ostrvici su često, kao i na Rudniku u svom dvoru, boravili despot Đurađ Branković, Jerina i njihova deca naročito zimi jer im je tu bolje odgovarala klima nego u Smederevu. Odmah posle smrti despota Đurđa, 1456. godine na Rudniku, umrla je i despotica Jerina, 1457. godine. Legenda kaže da ju je otrovao sin Lazar što je bio motiv za pesmu Vojislava Ilića „Pećina na Rudniku“ i muzičku dramu Momčila Nastasijevića „Despot Đurađ Branković.“ Turci su Ostrvicu u više navrata osvajali i rušili. Prvi put ju je porušio Murat II 1438. godine, drugi put Mehmed II – Osvajač 1454. godine a treći put, neutvrđene godine XVI veka, porušio ju je smederevski sandžak beg zbog pobune njenog stanovništva. U prevedenim turskim defterima iz XV i XVI veka Ostrvica se pominje i kao sedište nahije i kadiluka, sa nazivom Sivirdže Hisar. Poznati turski putopisac Evlija Čelebija posetio je 1664. godine Ostrvicu i konstatovao da su utvrđeni grad i podgrađe porušeni i opusteli. Njena grandiozna neobična vulkanska kupa sa gradom na vrhu, bogatom istorijom, živopisnim krajolikom i raznovrsnom endemskom planinskom florom, od koje se naročito ističu žuta perunika i reliktna vrsta šiba zelenika, zahvalan je objekat za sve ljubitelje prirode – turiste i planinare. Nezaboravan je pogled sa vrha Ostrvice odakle se vidi skoro pola Srbije. Preuzeto sa

Нема коментара:

Постави коментар

Звездана капија

Звездана капија
НЕБО НА ЗЕМЉИ

ЗАВЕТИНЕ+, бр. 20-21/ ЈАНУАР 2020.

ЗАВЕТИНЕ+, бр. 20-21/ ЈАНУАР 2020.
Слободан преглед прве и последње странице листа, Садржаја...

Истакнути пост

После Аранђеловдана

  Јесен у нашој другој авлији.       Слика све каже. Један угао влије, има у себи стотину детаља. Сваки детаљ је прича за себе. Слика,па чак...

NEWSPAPERS ECUMENICAL

NEWSPAPERS ECUMENICAL
ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ (Medium)

ЗАВЕТИНЕ+, бр. 18-19/ 2019. ДЕЦЕМБАР

ЗАВЕТИНЕ+, бр. 18-19/ 2019. ДЕЦЕМБАР
Слободан преглед прве и последње странице листа, Садржаја...

ЗАВЕТИНЕ+ Ванредни Двоброј 16 – 17 - Београд, новембар 2019.

ЗАВЕТИНЕ+ Ванредни Двоброј 16 – 17 - Београд, новембар 2019.
Слободан преглед прве и последње странице листа, Садржаја...

ЗАВЕТИНЕ+ Ванредни Двоброј 14 – 15 - Београд, октобар 2019.

ЗАВЕТИНЕ+ Ванредни Двоброј 14 – 15 - Београд, октобар 2019.
СЛОБОДАН ПРЕГЛЕД, насловне и последње странице листа, 1, 32.

ЗАВЕТИНЕ + Број 12 – 13 * Београд, август – септембар 2019. Година V

ЗАВЕТИНЕ + Број 12 – 13 * Београд,  август – септембар 2019. Година  V
СЛОБОДАН ПРЕГЛЕД, насловне и последње странице листа, 1, 32.

ЗАВЕТИНЕ + Број 10 – 11 * Београд, мај – јул 2019 * Година V

ЗАВЕТИНЕ + Број 10 – 11 *  Београд,  мај – јул 2019 * Година  V
ПРЕГЛЕД 1, и 32 странице листа

ДИГИТАЛНА БАЗА КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА "ЗАВЕТИНЕ+"

ДИГИТАЛНА БАЗА КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА "ЗАВЕТИНЕ+"
ЗАВЕТИНА + Људи месечеве светлости - обавезна годишња претплата!

Најбрже до редовних и ванредних издања листа заветинЕ+

Најбрже до редовних и ванредних издања листа заветинЕ+
НАЈБРЖИ НАЧИН ПОРУЧИВАЊА И ПРЕТПЛАТЕ НА ЛИСТ "Заветине+"

Архива чланака