Књижевни додатак
листа Заветине+
Библиотека
Manuscript
Књ. 3
Бела ТУКАДРУЗ
УМЕТНОСТ
ДИЈАГНОЗЕ И
УМЕТНОСТ
ЛЕЧЕЊА
Одломак са краја ове књиге
...- И за сам крај овог разговора: ако је предмет једног часописа, да омогући разговор са другим,суочење прошлости са будућношћу, да ли можете бити задовољни дејством које ваши и други књижевни часописи чине на дужи рок?
Б.: - Па, ако сам разумео на прави начин питање,ко је овде задовољан утицајем књижевних часописа? Много веће дејство на кратки рок изазове неки жути лист, жута штампа уопште, са својим крупним бомбастичним насловима на насловним страницама. Или, рецимо, нека тв
емисија, риалити шоу, где неке индивидуе
наједанпут постану јунаци дана и ноћи. Па ипак,камера има моћ да у неочекиваном тренутку ухвати неки од тих ликова, који би били природни у хорор филмовима. У том
агресивном свету шоубизниса, данас, овде и
другде, а посебно у земљама које су се заглибиле у неправедним транзицијама, том зверињаку,књижевни часописи су последњи мохиканци. Моју етику као уредника, оснивача и покретача књижевних часописа, једноставно је изразити: не увећавати никад намерно патњу, опсег патње; покушај да учиниш нешто од свог талента и енергије, а нарочито од талента оних који долазе. Ја видим да ће доћи једна друкчија
књижевна генерација. У мојим часописима речи душа, бог, религија поезије – нису забрањене речи. Надам се да моји часописи могу омогућити нову осећајност, живот без заблуда о прошлости и будућности. Валери је
говорио:“Погледај то што те окружује, оно
садржи све облике онога што ће бити, тако да те оно што ће бити заиста дирне“. И кад смо већ код Валерија, ја не очекујем ни превише ни премало од новопокренутих
часописа.Најбитније је, валеријевски речено, „досегнути извесне унутарње тачке, исцрпсти оно што је било посебно универзално у том човеку; - и штавише, навести на размишљање неке; и у повољној прилици, утиснути ту и тамо свој траг у песку пустиње помало по страни од
стазе измешаних корака“....
„Оно што волим највише да читам, што ме
обавезује да га читам – и поново читам – јесте оно за шта осећам да ме највише унапређује, што није околна ствар, него једно увећање, једно ширење – један спољни заокрет који ме приближује мени још јаснијем и наоружанијем.“
(Пол Валери)
Летопис
„ЗАВЕТИНЕ+“
ЕКСКЛУЗИВНО
__________
СУДБИНСКИ ДРВОРЕЗ
НАПОМЕНА АУТОРА
Нишки часопис „УНУС МУНДУС“ , штампао
је мој рукопис „Из карантина“ (бр, 40 / 2011,
велики формат, стр. 103 – 201). Било је и
некаквих „мршавих“ изгледа да се скраћена
верзија тих есеја штампа као посебна књига.
Али до тога није дошло. И ко зна и када ће
доћи, имајући у виду оно што је главни предмет
занимања ових есеја и записа, и невеселих
размишљања...
30. мај 2014. У Звижду Б. Т.
Post Scriptum са почетка пролећа 2015.
године
Прошлог лета, подстакнут једним књижевним
конкурсом за књигу есеја, у Србији, наравно,
послао сам овај и овакав, прерађени и скраћенио
рукопис и – начекао се. Није стигао никакав
одговор. Књижевни конкурси у Србији се
расписују за најбоље рукописе и књиге из
књижевности, тобож, али у ствари служе да се
направи шићар, који нема никакве везе са
изворним значењима књижевних конкурса. Око
минулог београдском Сајма књига један од
уредника књижевног часописа „Људи говоре“,
што излази као загранични часопис у Канади
(Торонту), питао ме је имам ли неки занимљив
рукопис у фиокама, желео би да прочита.
Послао сам му овај рукопис. Почео је да га
објављује у наставцима, ево ових дана је
публикован десети наставак (12. Март. 2015).
Претпостављам да ће га објављивати и даље, до
краја, до овог Post Scriptum. Вероватно у
Србији то нико други не би објавио, погодите и
зашто. Извињавам се: погрешио сам нехотично:
ипак има један издавач и у Србији, који можда,
коначно, штампа све ово као књигу:
ЗАВЕТИНЕ: ми.
Тако нам Бог помогао!
Б. Т.
Нема коментара:
Постави коментар
Неумесне, вулгарне, увредљиве и недопустиве коментаре, који немају ни благе везе са поводом за коментарисање - бришемо...