Одштампан је ових дана нови, фебруарски двоброј листа Заветине+
ЗАВЕТИНЕ+
Број 22 – 23 - Београд, фебруар 2020. Година
VI) . САДРЖАЈ: УСПЕТИ?НЕ УСПЕТИ? / Бела
Тукадруз (1-6) | ОДАВДЕ: БЕЗ ОБЛАНДЕ
СУПРОСТАВЉАЊЕ НАЈГОРОЈ ВАРИЈАНТИ / Б.
Тукадруз ( Поновно читање уредничких
уводника у тематске бројеве часопиа
Браничево | Александар Лукић : Тематски
број: БЕЗДАНА УМЕТНОСТ > ТЕМАТСКИ БРОЈ
– УСПЕХ И НЕУСПЕХ У ЖИВОТУ И У ЛИТЕРАТУРИ(7)
|ТЕМАТСКИ БРОЈ – ТРАЖЕЊЕ СРБИЈЕ И ЊЕНОГ
ИЗРАЖАВАЊА > ДА ЛИ ЈЕ САВА САВАНОВИЋ
ЖИВ И ДАНАС? (8) | КЊИЖЕВНА НАГРАДА “ГОСПОЂИН
ВИР” 2010. > ПИТАЊА,ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ,
(ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ (9) | КЊИЖЕВНА КРИТИКА
ИЛИ ПРОВЕТРАВАЊЕ КРИТИЧАРСКИХ ЛОЖА
(10) Темат: Парадокс књижевне лустрације
КРИТИЧКО ПРЕИСПИТАВАЊЕ И САВЛАДАВАЊЕ
ЗЛА АУТОРИТАРНЕ ПРОШЛОСТИ У ОБЛАСТИ
КУЛТУРЕ > ПОЕЗИЈА XX ВЕКА – СВОЂЕЊЕ
БИЛАНСА | ДУХ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ (11-12 )
| ФАНТАЗМАГОРИЧНА ИСТОРИЈА ВАЛТАЗАР
ПРЕВАЛЕЗ I један могући избор СУДБИНА
СРБИЈЕ. - Од чега зависи судбина Србије?
/ Бела Тукадруз(12-14) | Александар Лукић
ДИВЉИ ПАРАДАЈС „СЕРАВАЦ“ (14) > Истина
о српским писцима /Бела Тукадруз (14 - 17
) | Летопис „ЗАВЕТИНЕ+“ ЕКСКЛУЗИВНО
(17) | НАША ДУХОВНА СРЕДИШТА/Александар
Лукић (17-18) | ДНЕВНИК.Варберг НЕСТАЈАЊЕ.И
НАСТАЈАЊЕ / Бела Тукадруз (18) | ПУНА
ПРАЗНИНА Отпор,4 / Б. Тук. (19-21) |НАСТАВЉА
СЕ, ХВАЛА БОГУ! Књижевни авантуризам,
као и занимање официјелног књижевног
критичара, официјелног антологичара
·ЂУБРИШТЕ КАО ПРЕЛАЗНО ИСКУШЕЊЕ МОДЕРНЕ
УМЕТНОСТИ, 2 (Пример други) (Трагом
естетског егзорцизма) /Белатукадруз
(21-24) | | Белатукадруз (Из ризнице) ЗЛАТНИ
РАСУДЕНАЦ (18. јун 2011)Фуснота са пет
звездица: критичари о критичарима (Још
увек на терену нерашчишћеног прилаза
према вредновању, превредновању,
књижевној лустрацији. Лекција друга,
2) (24-25) | Ђаволи су отишли, мајмуни, ипак,
нису дошли/ Б. Тук (25-26) | ЗАШТО ЈОШ УВЕК
ОВДЕ НЕМА ПРЕВРЕДНОВАЊА? / Б. Т. (25-27)
|Цитат и коментар. Нека се Лав Толстој
преврће у свом гробу! / Б. Т. (28) | (ШТА СУ)
КЊИЖЕВНЕ ЕЛИМИНАЦИЈЕ НАСПРАМ ТЗВ.
НАЈГЛАВНИЈЕ, ПОСМРТНЕ КРИТИКЕ? / Б.Т.
(29) |КОЈИ СУ ТО ВЕЛИКИ ПИСЦИ, УМЕТНИЦИ?
СВЕ САМОЗВАНАЦ ДО САМОЗВАНЦА! / Б.Т.
(29-30) | НАША ДУХОВНА УСРЕДСРЕЂИВАЊА ИЗМЕЂУ
КАПИЈЕ ЗВИЖДА И ПЛАНИНСКОГ ПОЧЕЛА И
ИЗВОРА ЈОВАНЕ СТАНОЈЛОВЕ ПУДИНЕ или
ТРАГОМ ОНОГА ШТО НАРОД ПРИЧА / Б. Т (30-31)
| | НОВИ РАПОРТ – Магаза ~ Популарна,
мобилна електронска књижара "Скупљача
прашине" позната и као ПЕТАО
"Заветина"(32)
>>> прилози из овог двоброја....
ЦЈЕЛОМУДРИЈА овог света
(1989 – 2019)
ДУГО ПУТОВАЊЕ РУКОПИСА ЈЕДНОГ РОМАНА ОД ФИЈОКЕ ДО СРПСКИХ ИЗДАВАЧАНеки одломци из ЦЈЕЛОМУДРИЈА овог света публиковани су крајем 20. и почетком 21. века, најчешће у часописима штампаним у провинцији (Крагујевац, Велика Плана, Мало Црниће, Ниш, Сврљиг...) У листу „Заветине+“, штампано је неколико наставака овог рукописа (закључно са бројем 8; тзв. прва серија овог листа), и то би било то; кратка прича, да - мршаво што би се рекло. Али, у суштини, све је дуже, парадоксалније и апсурдније…У једном коверту нађох (пред нашу Славу - Св. Аранђела, 2019. - уочи одласка у Шведску) два исечка из новина о ширем и ужем избору романа на Деретином конкурсу за необјављени роман и запис о рукопису романа ШИФРА ЈЕГУЉА (који су одбијали – годинама, пре тога! - без речи, објашњења, на разним конкурсима, и по редакцијама тзв. великих издавача, почев од 1989. године, када сам почео нудити тај рукопис, па све до те 2014. године, на том Деретином конкурсу) Запис Радивоја Шајтинца, песника и члана жирија. Текст је недатиран, не сећам се како је и када доспео до мене - можда крајем те исте 2014. године? То је био први написан текст о том рукопису чије дуго и велико путовање траје дуже од четврт столећа! * Не желим ни да нагађам зашто га је написао? Време ће све, као и обично, показати зашто. Савест живи писци не могу избећи, пре свега своју савест, Шајтинац је то показао и доказао…
Мирослав Лукић ШИФРА ЈЕГУЉА | ЗАПИС О РУКОПИСУМора се признати, ретке су овакве књиге у српској књижевној, како историји тако и продукцији. За разлику од оних полемичних и превратничких са становишта, пре свега естетичких дилема и филозофских модела, конструкција, деконструкција или реинтерпретација, ова књига Мирослава Лукића комбинација је личне, завичајне, националне, космполитске, ерудитске, поетичке и заветне енциклопедијске мисије у превредновању и прочишћавању српске књижевности, њене историје, достигнућа, тематских и духовних простора,домета турбуленција, искушења и моралних и антропоцентричних, статусних и вредносних. Ауторов, условно говорећи, примарни композициони модел аутентичан је и убедљив преплет широкопотезних исходишта – топоними и датуми, време и простор, историја и догађаји, библија и океанска лектира, ратови и биографије, открића и хагиографије,заблуде и убеђења. Проучавања и завештања. Историја идеја, терор и шкарт, национално, иконографско, витешко „монашко“, све до Идеолошког, политичког тоталитарног, симулакрумског, и пост историјског, сајберсвеприсутног. Критика сваке хијерархије али и потрага за детекцијом неподчињавања. Кардинална тема обрачуна са бирократском књижевношћу. Археологија прећуткивања личности и дела.Књига је подељена на прецизне, не само тематске већ провоцирајуће откривалачке или феноменолошке области. Следи се хронологија врло захтевног породично, национално, човекотражитељског корпуса идеја што у појединачној мери личног ауторства није ни мало свакодневно или виђено. Жесток је ово обрачун са стереотипима свих врста, али то је посебна и неисцрпна област, бескрајна као монолог пања тотема који збори светлу, лицима и звездама. Међутим, да би то у рецепцији било праћено и схваћено, побринула се миксмедијална позиција ауторовог композиционог решења. Поетски интимне и експресивне исказе настављају пасажи мемоаристике, епско се преображава у енциклопедијски систематизовано а ово у полемичку есејистику, мудром искреношћу богат памфлет. Причини се и метатекст с елементима реторичке персифлаже, демистификује се и сам поступак али дискурзивни предео је стамен ко камени и водени белег, кућа, Храм, Магаза и разговетан и ангажован у својој поруци и непоштедан у својој анимацији и супериорне ауторске свести и савести. Што фактографски, што микроконтекстализацијом, наравно овде су присутна бројна имена из културне, политичке, верске, филозофске историје човечанства, и њихова се духовна прецизност узвисује мудрошћу писца изнад сфере пуке „услужне компетентности“. / Антибиократска плавет изнад предела и плодног тла националног ослонца у ком су лични, породични и уметнички завети дело којим се лична судбина одужује животу и уметности. / Ово је књига која се дуго и пажљиво чита, памти и одгонета, захтева одговорну и аналитичку мултидициплинарност а своју садржајну комуникативност лоцира у правцу богаћења читалачког знања, открића и демистификација.Радивој Шајтинац
* Споменути роман се пробио у ужи избор једног књижевног конкурса, после немих "шиба" кроз које је прошао у Београду ("Просвета", "БИГЗ", СКЗ, ...) и Сарајеву... али је, наравно остао и даље у ауторовим фиокама, чекајући нека друга времена, која можда у овој и оваквој земљи неће ни доћи, или ако и дођу, биће то доцкан, прекасно)… Зашто овакве рукописе, овде (у Србији, овдашњој, оваквој каква јесте), одбијају, не воле, и чак – спречавају? - Постоји одговор на то питање, и треба да га дају, из свог угла, и други српски писци. Ја све ово пишем, далеко од Србије, ове зиме, да се ЗАХВАЛИМ, на време, свима који су у минулим деценијама одбили или спречили објављивање „ЦЈЕЛОМУДРИЈА“, ма из кога разлога, тобож књижевнох, ванкњижевног, идеолошког. Помогли су ми, сви ти уредници – српске транзиције, дубоко огрезли у фатуму посттитоизма, натерали су ме у велики инат и удубљивање – зато, велико им хвала. Већина од њих је у књижевном смислу покојна, и сви по својој заслузи леже у заједничкој гробници титоизма. Рукопис који су одбијали, гле чуда, надживео их је! Ево, дошло је време да се, у целини, обелодани на велики дан – Васкрс 2020. године.Хвала Богу! - (Б.Т)
Нема коментара:
Постави коментар
Неумесне, вулгарне, увредљиве и недопустиве коментаре, који немају ни благе везе са поводом за коментарисање - бришемо...