Ових дана је у штампи нови двоброј листа (излази средином следеће недеље. У сусрет Српском Пролећу!

ЗАВЕТИНЕ+, бр. 24-25/ МАРТ 2020.

САДРЖАЈ (Заветине+ Број 24 – 25 – Београд, март 2020. Година VI) : ИЗЛАЗАК ИЗ ТУНЕЛА? | Скоро да смо изашли…|CORPUS DELICTI (1) | УКРАЛИ СУ НАМ… (1) | МАГНОВЕЊА. Хиперборејски Дневник | ОТАПА СЕ ЛЕД… (2) | Повремени Књижевни додатак листа Заветине+Библиотека ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА Романи изван циклуса Књ. 2 > Бела ТУКАДРУЗ ЗБОГОМ ЈУГОСЛАВИЈО РЕКВИЈЕМ ЗА Г-ЂУ ИКС (31) | НАПОМЕНА уз ово – коначно издање (31) НОВИ РАПОРТ – Књижара ПИСАЦА познатија као ПЕТАО (32)

Одломак из романа …

ЗБОГОМ ЈУГОСЛАВИЈО РЕКВИЈЕМ ЗА Г-ЂУ ИКС

...Оно што написах негде на почетку ове Бележнице:Вратио сам се сувише касно и могао сам да разговарам у мрачном и потпуно празном стану само са бубашвабама и са собом...била је пророчка реченица: која тако тачно и суштински ,овде при крају, означава смисао сваког мог повратка увече у стан. Смисао мога живота, апсурда и судбине...Сад не треба бити више пророк и видети шта ће бити, овде.Грађански рат је сасвим известан кроз два, или три месеца, најкасније. Ако се не договоре. Кад се за десет година нису договорили, зашто би сада? Народ, политичари; све је то огроман орман закључан кључем који је изгубљен. Уместо најбоље, изабраће најгору варијанту. Човек овде ни једну улогу није одиграо до краја, или их је већ проиграо све. А требало је изабрати само једну, или две...Можда тако мислим што на столу стоји неки пожутели опозициони двонедељник? Колико пут је оно што је лежало на столу приковало моју пажњу (неред, или прашина, на пример?) : имао сам намеру то да дотакнем, да врх оловке зашиљим, а онда сам узимао неку трећу ствар и држао је дуго у дубокој замишљености. Тако и сада. Из мога пораза, из свеопштег пораза, као из мојих мана и порока, амбиција и слабости, најбољих врлина, помаља се нешто неописиво и стварно, неизмерно као дубина и висина пространства. Нема више ни једнога разлога да се заваравамо и питамо шта нас је снашло. Можда ће у јесен, кроз шесдесетак дана, доћи оно право: дуги период селекције, анализе и синтезе, сабирања и одузимања?Не верујем више никоме, ни у шта. Осим у Духа Светог, Господа животворног, који од Оца исходи, који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави...Исповедам једно крштење за опроштење грехова. Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века. Амин.

(21. јула 1999. године. Јованова улица 22, Београд)

НАПОМЕНА

уз ово – коначно издање

Сва будућа издања ове књиге, према изричитој вољи аутора, биће прештампавана, на основу овог, пречишћеног, и нешто скраћеног, часописног издања, са отклањањем могућих штампарских грешака, без икаквих уредничких и редакторских додавања!!

(На Задушнице, субота, 2. новембар 2019. Мишљеновац)

БелаТукадруз

(алиас Мирослав Лукић)

                  видети више

ОМАШКА писца Захара Прилепина > описивао храст а на Соловкама не расту храстови....

...У овом роману начелник логора је био пола Литванац пола Рус, и починио је много зла. Међутим, оно што је интересантно и необично, он је тамо и устројио музеје, сачувао око једанаест хиљада експоната, организовао три оркестра, биолошке лабораторије. Дакле, био је и безуслован и необичан зликовац. Стрељали су га 1938. године. Знао сам да има кћерку и пожелео сам да у књизи опишем сусрет са њом. Знао сам да је још увек жива, али нисам успео да је пронађем. Смислио сам стога, а то ми је омогућила књижевна слобода, да смо се сусрели, да сам био код ње, да смо пили чај у њеној библиотеци, док ми је она причала причу о свом оцу. Све то сам написао у роману и објавио сам га. После месец дана добио сам њено писмо које је имало веома оштар тон. Написала ми је да се никад нисмо упознали, да никада нисам био у њеном стану, те да ми је неко од њених пријатеља засигурно испричао све те појединости које сам описао. Тражила је од мене да јој објасним како знам детаље везане за њену библиотеку и њен омиљени чај, јер то зна само двоје људи на свету.
Узвратио сам радосним тоном, а она ми је на то одговорила: „Мој отац је био управник логора и умео је много боље да разговара са белогардејцима као што си ти. Реци ми истину!“ Није поверовала у моје објашњење да сам желео да што верније изградим лик њеног оца. Након ње јавило ми се још неколико људи да ме питају одакле знам све детаље о њиховим ујацима, стричевима, који су били у логору а које сам представио као своје ликове. Испоставило се да је све било истина. Највеће чудо догодило се када сам дао примерке романа веома старим људима који деценијама живе тамо.
Бојао сам се да ће пронаћи неку велику грешку или моју омашку. Рекли су ми да имам само једну! А то је да сам описивао храст а на Соловкама не расту храстови....

извор. Видети више:Захар Прилепин – Руски класици волели су своју отаџбину Мила Милосављевић 06/11/2015 Интервју, БРОЈ 394 1. коментар | Разговарала Мила Милосављевић

ЗАВЕТИНЕ+ Број 22 – 23 - Београд, фебруар 2020. Година VI)

Одштампан је ових дана нови, фебруарски двоброј листа Заветине+

ЗАВЕТИНЕ+ Број 22 – 23 - Београд, фебруар 2020. Година VI) . САДРЖАЈ: УСПЕТИ?НЕ УСПЕТИ? / Бела Тукадруз (1-6) | ОДАВДЕ: БЕЗ ОБЛАНДЕ СУПРОСТАВЉАЊЕ НАЈГОРОЈ ВАРИЈАНТИ / Б. Тукадруз ( Поновно читање уредничких уводника у тематске бројеве часопиа Браничево | Александар Лукић : Тематски број: БЕЗДАНА УМЕТНОСТ > ТЕМАТСКИ БРОЈ – УСПЕХ И НЕУСПЕХ У ЖИВОТУ И У ЛИТЕРАТУРИ(7) |ТЕМАТСКИ БРОЈ – ТРАЖЕЊЕ СРБИЈЕ И ЊЕНОГ ИЗРАЖАВАЊА > ДА ЛИ ЈЕ САВА САВАНОВИЋ ЖИВ И ДАНАС? (8) | КЊИЖЕВНА НАГРАДА “ГОСПОЂИН ВИР” 2010. > ПИТАЊА,ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ (9) | КЊИЖЕВНА КРИТИКА ИЛИ ПРОВЕТРАВАЊЕ КРИТИЧАРСКИХ ЛОЖА (10) Темат: Парадокс књижевне лустрације КРИТИЧКО ПРЕИСПИТАВАЊЕ И САВЛАДАВАЊЕ ЗЛА АУТОРИТАРНЕ ПРОШЛОСТИ У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ > ПОЕЗИЈА XX ВЕКА – СВОЂЕЊЕ БИЛАНСА | ДУХ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ (11-12 ) | ФАНТАЗМАГОРИЧНА ИСТОРИЈА ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ I један могући избор СУДБИНА СРБИЈЕ. - Од чега зависи судбина Србије? / Бела Тукадруз(12-14) | Александар Лукић ДИВЉИ ПАРАДАЈС „СЕРАВАЦ“ (14) > Истина о српским писцима /Бела Тукадруз (14 - 17 ) | Летопис „ЗАВЕТИНЕ+“ ЕКСКЛУЗИВНО (17) | НАША ДУХОВНА СРЕДИШТА/Александар Лукић (17-18) | ДНЕВНИК.Варберг НЕСТАЈАЊЕ.И НАСТАЈАЊЕ / Бела Тукадруз (18) | ПУНА ПРАЗНИНА Отпор,4 / Б. Тук. (19-21) |НАСТАВЉА СЕ, ХВАЛА БОГУ! Књижевни авантуризам, као и занимање официјелног књижевног критичара, официјелног антологичара ·ЂУБРИШТЕ КАО ПРЕЛАЗНО ИСКУШЕЊЕ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ, 2 (Пример други) (Трагом естетског егзорцизма) /Белатукадруз (21-24) | | Белатукадруз (Из ризнице) ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ (18. јун 2011)Фуснота са пет звездица: критичари о критичарима (Још увек на терену нерашчишћеног прилаза према вредновању, превредновању, књижевној лустрацији. Лекција друга, 2) (24-25) | Ђаволи су отишли, мајмуни, ипак, нису дошли/ Б. Тук (25-26) | ЗАШТО ЈОШ УВЕК ОВДЕ НЕМА ПРЕВРЕДНОВАЊА? / Б. Т. (25-27) |Цитат и коментар. Нека се Лав Толстој преврће у свом гробу! / Б. Т. (28) | (ШТА СУ) КЊИЖЕВНЕ ЕЛИМИНАЦИЈЕ НАСПРАМ ТЗВ. НАЈГЛАВНИЈЕ, ПОСМРТНЕ КРИТИКЕ? / Б.Т. (29) |КОЈИ СУ ТО ВЕЛИКИ ПИСЦИ, УМЕТНИЦИ? СВЕ САМОЗВАНАЦ ДО САМОЗВАНЦА! / Б.Т. (29-30) | НАША ДУХОВНА УСРЕДСРЕЂИВАЊА ИЗМЕЂУ КАПИЈЕ ЗВИЖДА И ПЛАНИНСКОГ ПОЧЕЛА И ИЗВОРА ЈОВАНЕ СТАНОЈЛОВЕ ПУДИНЕ или ТРАГОМ ОНОГА ШТО НАРОД ПРИЧА / Б. Т (30-31) | | НОВИ РАПОРТ – Магаза ~ Популарна, мобилна електронска књижара "Скупљача прашине" позната и као ПЕТАО "Заветина"(32)

>>>  прилози из овог двоброја....

ЦЈЕЛОМУДРИЈА овог света

(1989 – 2019)

ДУГО ПУТОВАЊЕ РУКОПИСА ЈЕДНОГ РОМАНА ОД ФИЈОКЕ ДО СРПСКИХ  ИЗДАВАЧА

Неки одломци из ЦЈЕЛОМУДРИЈА овог света публиковани су крајем 20. и почетком 21. века, најчешће у часописима штампаним у провинцији (Крагујевац, Велика Плана, Мало Црниће, Ниш, Сврљиг...) У листу „Заветине+“, штампано је неколико наставака овог рукописа (закључно са бројем 8; тзв. прва серија овог листа), и то би било то; кратка прича, да - мршаво што би се рекло. Али, у суштини, све је дуже, парадоксалније и апсурдније…

У једном коверту нађох (пред нашу Славу - Св. Аранђела, 2019. - уочи одласка у Шведску) два исечка из новина о ширем и ужем избору романа на Деретином конкурсу за необјављени роман и запис о рукопису романа ШИФРА ЈЕГУЉА (који су одбијали – годинама, пре тога! - без речи, објашњења, на разним конкурсима, и по редакцијама тзв. великих издавача, почев од 1989. године, када сам почео нудити тај рукопис, па све до те 2014. године, на том Деретином конкурсу) Запис Радивоја Шајтинца, песника и члана жирија. Текст је недатиран, не сећам се како је и када доспео до мене - можда крајем те исте 2014. године? То је био први написан текст о том рукопису чије дуго и велико путовање траје дуже од четврт столећа! * Не желим ни да нагађам зашто га је написао? Време ће све, као и обично, показати зашто. Савест живи писци не могу избећи, пре свега своју савест, Шајтинац је то показао и доказао…

Мирослав Лукић ШИФРА ЈЕГУЉА | ЗАПИС О РУКОПИСУ

Мора се признати, ретке су овакве књиге у српској књижевној, како историји тако и продукцији. За разлику од оних полемичних и превратничких са становишта, пре свега естетичких дилема и филозофских модела, конструкција, деконструкција или реинтерпретација, ова књига Мирослава Лукића комбинација је личне, завичајне, националне, космполитске, ерудитске, поетичке и заветне енциклопедијске мисије у превредновању и прочишћавању српске књижевности, њене историје, достигнућа, тематских и духовних простора,домета турбуленција, искушења и моралних и антропоцентричних, статусних и вредносних. Ауторов, условно говорећи, примарни композициони модел аутентичан је и убедљив преплет широкопотезних исходишта – топоними и датуми, време и простор, историја и догађаји, библија и океанска лектира, ратови и биографије, открића и хагиографије,заблуде и убеђења. Проучавања и завештања. Историја идеја, терор и шкарт, национално, иконографско, витешко „монашко“, све до Идеолошког, политичког тоталитарног, симулакрумског, и пост историјског, сајберсвеприсутног. Критика сваке хијерархије али и потрага за детекцијом неподчињавања. Кардинална тема обрачуна са бирократском књижевношћу. Археологија прећуткивања личности и дела.Књига је подељена на прецизне, не само тематске већ провоцирајуће откривалачке или феноменолошке области. Следи се хронологија врло захтевног породично, национално, човекотражитељског корпуса идеја што у појединачној мери личног ауторства није ни мало свакодневно или виђено. Жесток је ово обрачун са стереотипима свих врста, али то је посебна и неисцрпна област, бескрајна као монолог пања тотема који збори светлу, лицима и звездама. Међутим, да би то у рецепцији било праћено и схваћено, побринула се миксмедијална позиција ауторовог композиционог решења. Поетски интимне и експресивне исказе настављају пасажи мемоаристике, епско се преображава у енциклопедијски систематизовано а ово у полемичку есејистику, мудром искреношћу богат памфлет. Причини се и метатекст с елементима реторичке персифлаже, демистификује се и сам поступак али дискурзивни предео је стамен ко камени и водени белег, кућа, Храм, Магаза и разговетан и ангажован у својој поруци и непоштедан у својој анимацији и супериорне ауторске свести и савести. Што фактографски, што микроконтекстализацијом, наравно овде су присутна бројна имена из културне, политичке, верске, филозофске историје човечанства, и њихова се духовна прецизност узвисује мудрошћу писца изнад сфере пуке „услужне компетентности“. / Антибиократска плавет изнад предела и плодног тла националног ослонца у ком су лични, породични и уметнички завети дело којим се лична судбина одужује животу и уметности. / Ово је књига која се дуго и пажљиво чита, памти и одгонета, захтева одговорну и аналитичку мултидициплинарност а своју садржајну комуникативност лоцира у правцу богаћења читалачког знања, открића и демистификација.

Радивој Шајтинац

* Споменути роман се пробио у ужи избор једног књижевног конкурса, после немих "шиба" кроз које је прошао у Београду ("Просвета", "БИГЗ", СКЗ, ...) и Сарајеву... али је, наравно остао и даље у ауторовим фиокама, чекајући нека друга времена, која можда у овој и оваквој земљи неће ни доћи, или ако и дођу, биће то доцкан, прекасно)… Зашто овакве рукописе, овде (у Србији, овдашњој, оваквој каква јесте), одбијају, не воле, и чак – спречавају? - Постоји одговор на то питање, и треба да га дају, из свог угла, и други српски писци. Ја све ово пишем, далеко од Србије, ове зиме, да се ЗАХВАЛИМ, на време, свима који су у минулим деценијама одбили или спречили објављивање „ЦЈЕЛОМУДРИЈА“, ма из кога разлога, тобож књижевнох, ванкњижевног, идеолошког. Помогли су ми, сви ти уредници – српске транзиције, дубоко огрезли у фатуму посттитоизма, натерали су ме у велики инат и удубљивање – зато, велико им хвала. Већина од њих је у књижевном смислу покојна, и сви по својој заслузи леже у заједничкој гробници титоизма. Рукопис који су одбијали, гле чуда, надживео их је! Ево, дошло је време да се, у целини, обелодани на велики дан – Васкрс 2020. године.

Хвала Богу! - (Б.Т)

Ускршњи двоброј 26-27/2020. Заветина + излази из штампе првих дана априла. Продаваће се по цени од 1000,00 дин.. Потрудите се да овај Ускршњи број Заветина + у којем се, поред осталог, први пут обелодањује целовита верзија рукописа романа ЦЈЕЛОМУДРИЈА, набавите на време – примерак се може унапред резервисати већ од 14. јануара 2020. Уплата може да се изврши телефонски, или поштанском упутницом на наведену адресу. Поручиоци из иностранства плаћају и поштанске трошкове!! - У случају недоумице посетите МАГАЗУ Браће Лукић, популарну мобилну електронску књижару познатију као ПЕТАО Заветина

Igor Stravinsky: Orpheus (1948)

Igor Stravinsky (1882-1971): Orpheus, balletto (1948) -- Moscow State Philharmonic diretta da Igor Stravinsky (dal vivo: Mosca 1962)